Erozivna preslava

Pa cak i zivot u selu nauci vas necemu novom. Ja sam, eto, naucio sta je preslava!!! Teoloski, kao i svaki seljak, ne bih znao da vam objasnim sta to znaci, ali znam da se pokolje isto prasica i jagnjica kao i za slavu. Ono sto je ineteresantno za preslavu, a za razliku od slave, je da je slavi celo selo. Npr. Joseva, Zlataric i Popucke (i Popucke su selo:)) slave Spasovdan, a moja Koteshaja 4. jun!!!
BATO!!!

Pocele su jagode. Nesto malo.:) Promotivna cena za citaoce bloga 200 kinti po gajbici. Placanje solarno.
A zatim mi je dolazio u posetu gospodin cija je poseta morala da se ovekoveci fotografijom. Covek koji je vlasnik vise vajata u okolini Valjeva, NEKOLIKO apoteka u Valjevu i Beogradu, vlasnik NEKOLIKO automobila (terenskih i luksuznih), NEKOLIKO stanova, NEKOLIKO zena, a JEDINI koji moje jagode zove Filipove jagode. Slika sama govori.

Doslo i prolece, a sa njim i bujanje trave, a samim tim i uredjivanje i obradjivanje jabukica. Reko bi covek po slici dole, da su ovo neki italijanski vinogradi, ali jok. Ovo je obradjena parcela u Koteshaji u mesecu aprilu. Stos je u tome da se parcela obradjuje popreko (suprotno od pada parcele) , a sve zbog erozije. A da bi radnik najbolje uradio ono sto se trazi od njega, isao sam mislju da mu objasnim sta nam je ideja i da zelimo da zaustavimo spiranje kvalitetnog zemljista... I tako ti ja objasnjavam: "Majstore idite popreko, nikako nizbrdo i uzbrdo, znate, zbog erozije..."
Kad me majstor iskreno presece pitanjem: "Sta ti je to?"
I tako... Vise se ne trudim!:)

Kod kovača

Eto, dok se priroda polako sprema za zimski period, Maksimovići kao da se tek bude, a radovi u Koteshiju se sve više i više inteziviraju.
Ovih dana je počelo preoravanje dve parcele na kojima još uvek ništa nije posađeno.
Po svemu sudeći, na jednoj parceli ove jeseni biće posađena SIBIRSKA OSKORUŠA... Jebem li ti sunce, al zvuči, aaa?!?
Na drugoj parceli koja se preorava je bilo voće po našem dolasku u Koteshi koje smo potom izvadili, ali zbog preostalog korenja sadnja novog je zabranjena dok se to korenje dobro ne povadi. A to znači da je sadnja novog moguća tek ujesen sledeće godine. U suprotnom, kiseline koje ispušta preostalo korenje mogu da dovedu do sušenja novoposađenog voća.

I u svom tom oranju, uspeli smo da zakačimo jedan veliki kamen i iskrivimo raonik na plugovima. To je jedna metalna glupost koja ulazi u zemlju i praktično baca zemlju u stranu tj. izorava je.
I ko bi verovao, u selu zvanom Gola glava (pitam se kako je selo dobilo ime), nadomak Koteshaje postoji KOVAČ tj. čovek koji se bavi ispravljanjem metala i tako toga sličnog.

Dolazimo tamo (traktorista i ja), kad iz stare kućice nalik na prastaru vodenicu sa fasadom oblepljenom blatom koje polako spada, koja kao stepenik za ulazak ima veliki obradjeni četvrtasti kamen, a nad krovom kućice se povija stari dud (verovatno posađen kad je i kućica podignuta) izlazi dekara u plavom mantilu spreman da stupi u akciju. Ulazimo unutra, i prvo što zapažam staro pocrnelo od vrememna parče papira na zidu SAMOSTALNA KOVAČKA RADNJA "MITROVIĆ S. ĐORĐE". U trenutku, pomislih samo fali još onaj papir od poreske uprave, UZMITE VAŠ RAČUN...
A u staroj barakici, pored tog papira kao da je stalo vreme i to je ono što me je fasciniralo u celoj ovoj priči. Osim dva kalendara fabirike ulja Modriča sa golim ženskama a ujedno sa velikim poprsjem iz 2006 godine sve ostalo je načeo zub vremena. U jednom ćošku, gomile nekih federa, amortizera različitih veličina i dužina i još razne kojekakve gvožđurije. U drugom ćošku brusilica, nakovanj i još dva mala astalčića sa nekim starim aparatima na nožni pogon. U trećem uglu, stari masni sto sa gomilom gvožđurije na njemu i naravno tabla alata iznad stola. U četvrtom ćošku ono zbog čega smo došli. Zamislite nešto slično sazidanoj staroj furuni za pečenje hleba, a sa leve strane te peći velike duvalica čiji je vrh ugrađen u peć. Duvalica je nalik nožnoj pumpi za duvanje dušeka samo u mnogo većim dimenzijama. I kad kovač nogom pritiska drvenu pedalu, mehanizam pokreće duvalicu koja vazduh uduvava u peć tj. zagreva ćumur koji zagreva raonik do tačke usijanja. Zagrejani raonik onda tuče, bije, roka, sve dok ga ne ispravi pri tom praveći neverovatnu buku. Zamislite kakav se zvuk stvara kad se bije metal od metal... Pitam se kako danas uopšte nešto čuje... I na kraju kad ga je ispravio, dobro poznat zvuk kad se vruć metal ubaci u kantu vode...
Kovač Đorđe nam ispravi raonik i kad je došlo vreme naplate reče cifru od jedne plave novčanice, ali utiskom cele radionice i posla kojeg obavlja i fasciniran činjenicom da to neko još uvek radi i da uopšte još uvek postoji stari zanatlija po imenu KOVAČ, morao sam malo da ga preplatim u visini jedne Nadežde.
Oranje nastavljeno. Kao i Miholjsko leto. Koje odgovara svima nama. Možes i da radiš i da uživaš, i prijatna temperatura. Da je vaki svaki dan.
Miholjski pozdrav iz Koteshaje.
Ljubi Vas drugar,
Časlavenko

Breaking news from Kotesica!!!

Moje nove komsije, ima ih 4. Maksimovici konacno imaju svoje kucne ljubimce.:)

Al je vrsta baćo!

Tek se sad vidi evekat tanjiranja...

Biografije

Došlo je vreme da vas upoznam sa svetom koji živi oko mene u Kotešici. Sa mojim Kotešičkim komšilukom.



Prvi komšija.



Branislav Ignjatovic - Keša

Godište: Brat bratu, ima oko 8 banki

Zanimanje: Kotešički švaler, a i šire. Kaže da i dan danas može, ali baba ne može.

Sa prvom ženom Brankom ima sina Grujicu (majstor na građevini).

Trenutno živi sa drugom ženom Radmilom, koju je odveo komšiji iznad njega. Mada on i komšija i dalje pričaju, tako da ne vidim problem...

Političko opredeljenje: Nepoznato

Karakterna osobina: Voli pivo

Uzrečica: Odo do Velje (Markovića) da mi malo preore za bašču.



Drugi komšija.



Malešević Jocan široj javnosti poznat kao Jole

Godište: bas mator

Zanimanje: Penzioner, radio 20 godina u Beogradu u Novom Kolektivu.

Političko opredeljenje: Apstinent

Karakterna osobina: Obožava pivo

Uzrečica: Jebem majku, Imaš para aaa?,

Sa ženom koju mu je Keša odveo plac niže, dok je on radio u Beogradu, ima dva sina i ćerku. Milijan i Milovan su majstori za ugradnju grejanja, a ćerka je udata u susednom selu Rabasu. Milijan je kupio najnovijeg mercedesa svojoj ćerci. Obojica slabo posećuju svog oca.





Treći komšija.



Matić Dragan poznat kao Dragan Vitin.

Godište: Srednjih godina, oko 40.

Zanimanje: Majstor za generalke na traktorima i kolima

Političko opredeljenje: Opozicija (opozicija u smislu nije bio za Slobu).

Oženjen za Slavicu, imaju dvoje dece. Marka i Milicu. Marko je 3-4 razred osnovne škole, a mlađa ćerka ima 5-6 godina. U kući žive sa majkom koja još uvek nije progovorila kad sam ja bio tamo tako da o njoj slabo znam.

Karakterna osobina: Dobar čovek, mada mi kažu da je prgav.

Jedini kojeg znam da slabo pije pivo.





Malo dalji komšija.



Aca Kojić.

Nismo se još upoznali, ali smo se čuli par puta.

Oće da kupi Ladu nivu, a čuo je da imam veze u ABC testu, pa sam trebao da mu sredim da ne plati učešće.

Godište: Po glasu bih rekao da je srednjih godina.

Zanimanje: Mislim da reče da radi kao radnik u pilani na Petom Puku.

Karakterna osobina: Voli da psuje, a verovatno voli da popije pivo!

Uzrečica: Ima ih dosta. Uglavnom vezano za učešće za kola. Npr. U jebem ti učešće, u ko izmisli učešće, isl.





Prvi komšija iz Joševe (prvo selo do Kotešice).



Duško Marković. Nema neki nadimak ili ga ja ne znam.

Godište: 1969.

Zanimanje: Zaposlen na Maksimovića imanju

Političko opredeljenje: S obzirom da mu otac glasa SRCEM, ne verujem da iver pada daleko od klada.

Karakterna osobina: Miran, tih, i povučen, po svim osobinama vojvođanski tip. Naravno, voli pivo!

Uzrečica: Nešto promrlja, ali nikad ne razumem šta.

Oženjen Biljanom ('88. godiste). Njoj je ovo, kao i Dušku, drugi brak. Prvi muž joj bio još stariji, ali nemaju dece. Duško iz prvog braka takođe nema dece. Sa Biljanom ima dve devojčice Milicu (4 godine) i Mariju (svega 5-6 meseci).

U šali kaže, da bi bio najsrećniji da Biljanu da nekome ko ume da opravi muško.




Na fotografiji: Branislav Ignjatović - Keša

Kvartalni izveštaj iz Koteshija - Tići se, tići...

Ljudi, jagode rastu. Evo dokaza, pa uporedite sa prethodnim fotkama, a razlika je samo u 3 nedelje.

A pored jagoda i tolikih jabuka, zasadi smo i RIBIZLE. Kad malo razmislim, ja sam te ribizle poslednji put jeo kod mene u Osladicu pre, brat bratu, 15 godina. Od tada nisam siguran dal sam ih jeo. Borovnice sam jeo, ali ribizle baš nikako. Zasad smo zasadili 200 komada crvenih i crnih, pa ćemo da vidimo kako se tići.

A jabuke? Jabuke su moj ponos. Ljudi, počele liske da mi rastu na jabukicama. Neverovatno je kad od običnog prutića krenu da vam izrastaju liščice. Prosto osećaj imajući na umu od čega smo počeli, a evo sad počele liščice da rastu. Na slici smo jabukica i ja. Mislim da prvi put publikujem sliku Višeg rančera iz Kotešija, ali sa razlogom!

A jagodice u junu...

Kakav dan danas u Koteshiju. Dva ubistva.

Prvo.

Posle vesele noci u Zabarima, i voznje 4 zene ujutru u Kotesicu zbog sadnje jagoda, vracam ti se jutros iz Kotesice sa Ladom Nivom i onako uzivam u izlasku Sunca, kad u jednom trenutku ispred mene kokoska. Ja u punoj brzini sa ladom (70 km/h), a koka ni makac. U trenutku, smotam desno a koka ko za inat i ona desno. Ja levo, a ona glupaca isto levo. Ukljucis brisace, ali nije bilo potrebe. Taman je stala pod saru.:) Pogledah u retrovizor, prsti perje na sve strane... Pritisnuh ponovo papucicu od gasa i nastavih svojom trakom. Elem, htedoh reci, bas su glupe ove kokoske. Izgleda da, ili nije odolela mom sarmu, ili voli Ruse...

Drugo.

Vracam se popodne u Kotesicu (koke na putu nije bilo, verovatno je danas neko klopao dobru supu), dolazim na imanje, kad imam i sta da vidim. Poskok. Lep primerak. Dugacak oko metar. Ali ovaj obesen na drvo. Prvo proboden vilama kroz glavu, a onda obesen o drvo. I tako visi i sunca se... A onda fotorevija sa plenom. Dimce i Sveta sa ulovljenim poskokom izvode kerefeke.

Oce zmija da se krije u bunaru. E pa nece moci. Ima tolike potoke dole, a ona oce da pije vodu sa bunara.

Da spomenem da je zmija vidjena u bunaru jos pre par dana, ali je tad nisu skembali. Danas je zato dolijala. Danas je 3. mart. Malo rano za zmije, zar ne?

U medjuvremenu, dok se muska ekipa koja radi u Kotesici zanimala sa poskokom, zenski deo ekipe je vredno sadio jagodice tako da je za ova 2-3 dana posadjeno oko 7000 sadnica jagoda.

Evo nekih fotki od danas.

Friska fotke iz Koteshija

Evo svežih fotki iz Kotesice. Ovako je to danas izgledalo. Zasad je posadjeno oko 1400 sadnica jabuka. Ukupno ih ima 1600. Ako sutra posluži vreme, sutra gotova sadnja jabuke. Ima ih 5 vrsta. Kolacara, dobra stara Budimka, pa Krstovača, Šumatovka i Kožara.
Otprilike kad jabuku sadi 5 ljudi uspeju da posade oko 150(kad popiju kafu vise i popuse koju pljugu vise) do 200 komada (kad je Šef tu):).
Sam proces sadnje je jako interesantan. Ima tu dosta detalja koje mi nikad ne bi pali na pamet. Prvo kopaju se rupe, cirka 50cm širinu i 50cm dubinu. Korenje sadnice pre nego što se stavi u tu rupu, umoči se u mešavinu vode i ugorelog đubreta. Zatim, jako je bitno da kalem(donji deo sadnice) bude okrenut u pravcu sever - jug kako vetar ne bi polomio kalem. Posle sadnje donji deo sadnice se oblaže mrežom, što se može videti na fotkama ispod, kako ne bi zeke pojele koru od sadnice. Zeko, zeko... Pa onda zaštita od srndaća... Duž celog imanja ćemo da postavimo roze traku (što se kod nas postavlja pri policijskom uviđaju, ili da se obeleži neka rupa kad rade majstori iz vodovoda) koja će navodno da uplaši srndaće. Pa onda stavljanje starih video traka između sadnica kako bi presijavanje iole uplašilo srndaće. Ako nešto od ovoga pomogne...
Izgleda da nije sve u sadnji...
Jos plus sadimo na prestupnu godinu... E, to je posebna priča (uverenje) vezana za naš i požeški kraj.